Borislav Pekić jednom lepo napisa “Sačuvajmo veru, jer bez nje nema života, ali ne odbacimo ni sumnju, jer bez nje nema napretka. Ne sumnjajmo pri tome samo u ono što misle i čine drugi, jer to je lako. Pokušajmo, bar ponekad, da posumnjamo u ono što sami mislimo i činimo, jer to je teže ali zrelije plodove donosi”. Mi smo do skora mislili da smo dobri takvi kakvi smo, da je normalno gledati samo sebe a ne drugi i da je to dovoljno za preživljavanje, što i jeste, samo… gde je tu život? Naš, naravno, ali – gde su tu životi drugih? Klinci koji sada sede u klupama u kojima je sedeo i Pekić posumnjali su da je normalno gledati samo sopstvene interese i uradili nešto divno.
U Treću beogradsku gimnaziju, staru više od vek i po, išli su mnogi slavni ljudi. Pekić je bio jedan od njih. I Bata Stojković je bio đak tamo. I Zoran Cvijanović, i Sanja Ilić, i Zoran Hristić, i još hiljade i hiljade njih. Za čuvenu “Treću” najpre je decenijama važilo da je elitna, a kada su došla ona strašnija vremena na kraju 20. veka, njena slava počela je da bledi u opštem sivilu. Pročitajte više…
Izvor: Blic.
